Ne volim te više da znaš
ali uvek mi tako ponekad
u vremenu dođeš
pa pomislim da si mi sve na svetu
i ne mogu ni zamisliti
kako ležiš u nekom drugom krevetu
a ista si i kad kiša pada i kad hlače obučeš
i kad suknju skidaš
a neplačeš nikad
jednog ću te dana ubiti zbog svega
jer si tako slatka
bezobrazna i kratka
ako ne računam noge
jer si fina devočica
i najhrabrija kurva
jer si mi u oči ušla
bez kucanja i srama
ubit ću te pre spavanja
da se probudiš kao dama
da imaš pune sobe ljubavi
kao zimnicu spremne
i ne volim te više da znaš
i sve će novine pisati o tome
u restorane više nećeš ući
ludo moja mala
neugledna plava
predivno stvorenje božije i moje
raspitaj se kod pijatelja
što je još tvoje
a što meni pripada
raspitaj se jer ne dam ti više
ni da misliš
ubit ću te što se skitaš svetom
policija će te tražiti
što bludničiš leti na javnom mestu
pa ćeš onda opet k meni
dovoditi ljude
da me ubijaju dugo i da se čude
što voliš na meni
i ne volim te više da znaš
ali te tražim
jer si tako prosta i slatka kao sirup
jer si tako divlja
kad ti vrat zagrizem
a baš nikakva nisi kad te zubi bole
neću više ni da mislim o tebi
dok si od mene daleko
šta ja znam ljubi li te neko
jer ti je toplo u sobi
bezobraznice mala
igraj se još malo
dok mi mrak ne padne u kevet
ludo
čekam te i sutra
kao i uvek...na istom mestu.
Ž.Krznaić
Нема коментара:
Постави коментар