Mislim na tebe..imam stah i ne znam šta me tera da ovo pišem, ali znam da moram jače je.
Za tenutak ne želim da te gledam,pogled se gubi...
Zima je, magla pokriva ulicu i jedva nazirem nešto preko puta,.
Pred prozorom drveće i sa njega pod težinom magle opadatek po koji list.
Hvatam taj tren, ali ne umem da opišem osećaj.
Već dugo pokušavam da pronađem razlog da te zamrzim i ostavim, pustim da odeš..slaba sam. Gledam te dok iz tebe izvire bes i želim da te obuzmem,gledam te u svoj ozbiljnosti i luda sam za tobom,gledam te izgubljenog u mislima i sve drugo za mene ne postoji.Gledam te i pokušavam da proniknem u tvoj tajanstveni pogled i ulovim misao iz tvojih očiju..ali ne mogu..
Zašto želim sve ovo? Zašto želim da ostavim trag između ovih stranica,da možda jednom,ako nikada ne budeš pored mene više,ostane setna uspomena,koju ću zaborvljati godinama..I možda je jednom ponovo pronaći prekrivenu prašinom vremena,davno zaboravljenu.. Pitam se, da li ću tada imati snage da oduvam prah sa ovih slova i stvorim tvoju sliku..
Kao nekada..? Kao sada?!
Нема коментара:
Постави коментар