Poezija-najlepši stihovi

BAŠTA

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskoga praskozorja
U parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda

Zak Prever

Poezija-najlepši stihovi

JEDNOM...MOŽDA...

Jednom... možda... kad me vetrovi mojih neobuzdanih nemira
podignu kao list papira
na kom sam nekada davno,
ostavio tragove mojih srebrnih snova
i drhtavim pokretima ruke
napisao moju najveći želju
da te jednom bar ugledati želim,
prošetat ću svoje neumorne korake
ulicama tvoga grada...

Jednom...nadam se...
osavanut će i to toliko puta sanjano jutro
budeći u meni nikada uistinu zaspalu
želju da ugledam sjaj očiju tvojih,
da pogledom svojim u njima dotaknem
bistrinu izvora iz kog neprestano naviru
slapovi mojih najnemirnijih osećaja...

Jednom...verujem...
i naše će zvezde vodilje
dodirnuti putanje sudbina naših,
otrgnuti od večnosti vremena
tek dan jedan samo za nas...
Par sati da budu tvoji i moji,
toplim bojama najfinijih osećaja
što srca naša od stvarnosti kriju,
sliku ovu za pamćenja večna
u mislima našim skrivena nek ostanu...

Jednom... ja te želim tako
zagrliti čvrsto,zagrliti srtrasno,
a opet tako nežno, opet tako lako...
Želim tvoje usne na usnama mojim,
ples da otplešu skladni
poljupcima nežnim, poljupcima toplim...

Poezija-najlepši stihovi

ČEZNEM DA TI KAŽEM NAJDUBLJE REČI

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol,strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;
ali se neusuđujem,strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato i dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol,bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe,ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek,ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Rabindranat Tagore