недеља, 5. децембар 2010.

TRENUTAK


S vemena na vreme, poželim nešto

samo za sebe

samo u jednoj sekundi vemena,

iskrade se želja

da vidim tebe,

Mali trenutak kao teptaj oka

otvara olovna vrata prošlosti moje

dok su mi oči,

kao staklo nad rasplakanom dušom

usne zadrhte, kao da se boje.

Osećam te pod prstima,

dok upijam miris kože tvoje

Kao da tu si kraj mene,u tom jednom trenutku

usne opet zadrhte,

ali sada, ne zato što se boje.

U toj maloj sekundi vremena ljubim ti lice

i dok osećam ruke tvoje u kosi

poželim da ne sanjam,

već da me stvarnost na rukama nosi.

Ali ja sam tu, a prošlost daleko

trenutak je pošao i odneo tebe

Olovna se vrata zatvoriše,

a ja ću ovu sekundu vremena

sačuvati samo za sebe,

Kao trag ostade praznna,

a bilo je lepo makar na kratko

osetiti opet, mali deo tebe.

Нема коментара:

Постави коментар