MAGLA

Kad smo tražili zvezdani put.
nismo ga našli
Pokušavali se zagrliti,
a da se nismo ni dotakli.

Godinama se u vasioni sastajemo,
a ni korak bliže
nismo se pomakli.

Samo se skupljaju nad nama
dani očajanja i nestaju
zauvek u magli...

PESMA ŽENI

Ti si moj trenutak,i moj sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna,nema i daleka-
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost,neka
Tvoj sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden,

A ti ne postojiš nit si postojala;
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jer je sve što ljubimo stvorili smo sami.

J.Dučić

MOJA LJUBAV

Sva je moja duša ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom,
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom,
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna,svemu istodobna.

Kad poble zvezde,u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
Iu mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće ti je trepet sene,
O ljubljena ženo, silnija od mene-
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve duge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

J.Dučić

POSLE LJUBAVI

Posle ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blede
Posle ljubavi
sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima
Posle ljubavi
ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše
i da crte budu na istoj visini
Posle ljubavi
ostaje sto u kafani i začuđen pogled konobara
što nas vidi sa drugima
Posle ljubavi
ostaje na usnama metalni ukus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od cetiri do šest
Posle ljubavi
ostaje rečenica-dobro izgledaš ništa se nisi promenula,
javi se ponekad
imaš još moj broj
Posle ljubavi
ostaje tamne ulice kojima smo se vraćali
Posle ljubavi
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne šifre
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jenda laž.
Posle ljubavi
ostaje rečenica:"ja ću prva u kupatilo"
i odgovor:"zar nećemo zajedno"?
"Ovaj put ne"
Posle ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja više nije tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.
Posle ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dve cigarete istovremeno,
fotogafije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voleli
i cvećarke koje jesu.
Posle ljubavi
ostaje povređena sujeta.
Posle ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.
Posle ljubavi
ne ostaje ništa.

A.Dedić

SAN I JAVA

Noćas sam te sanjala,
dozvale te moje misli
setni pogled doneo mi novi dan
jer doživljaj je bio tako stvaran,
nije ličio na san.

Šta sve hrabra mladost može
shvatila sam sada tek
dok godine, otrežnjenje nose
uspomene čuva, samo jastuk mek.

Ta je ljubav
ostavila dubok trag
posle svega što je bilo,
još si mome srcu drag.

Kad poželim da pobegnem,
ja zažmurim i nestanem
u svet mašte sa snovima,
dozivam te u mislima.

Ti snovi moj su spas
pomažu mi, snagu daju,
posle gluve noći
putokaz su moj na putu,
koji moram proći.

A kad sam na javi
imam samo jednu želju
sretneš li me ikad u životu
nazovi me draga...

TRENUTAK

S vemena na vreme, poželim nešto

samo za sebe

samo u jednoj sekundi vemena,

iskrade se želja

da vidim tebe,

Mali trenutak kao teptaj oka

otvara olovna vrata prošlosti moje

dok su mi oči,

kao staklo nad rasplakanom dušom

usne zadrhte, kao da se boje.

Osećam te pod prstima,

dok upijam miris kože tvoje

Kao da tu si kraj mene,u tom jednom trenutku

usne opet zadrhte,

ali sada, ne zato što se boje.

U toj maloj sekundi vremena ljubim ti lice

i dok osećam ruke tvoje u kosi

poželim da ne sanjam,

već da me stvarnost na rukama nosi.

Ali ja sam tu, a prošlost daleko

trenutak je pošao i odneo tebe

Olovna se vrata zatvoriše,

a ja ću ovu sekundu vremena

sačuvati samo za sebe,

Kao trag ostade praznna,

a bilo je lepo makar na kratko

osetiti opet, mali deo tebe.

ZAUVEK

Stojim na kapiji svog života i gledam za srećom koja odlazi..
Sećam se trenutka iz svog detinjstva..jedne žene..
koja stoji na istom mestu i gleda za svojim životom..
Nisam u potpunosti razumela taj tužni trenutak.
Sada znam..
Boli! Jako boli..nemoć..
Ono neminovno koje odnosi sa sobom
najveći deo ljudske lepote, ide jednosmernim putem
gde povratka nema..
Neko bi rekao..bori se..!
Ali postoje borbe ..i borbe..
Najteža je ona koju vodiš sa sobom,a najbolnija
kad shvatiš da gubiš.
Treba nastaviti dalje bez osvrtanja.
Kažu to je jedini lek..ali kako izbrisati sećanje
to ne kažu..
Evo ih.. već naviru..lagano se slivaju prateći tok
izdajničke suze na bledom obrazu.
Kad bi bar htela da oteku u nepovrat!
Ne želim zidove koje zidaju oni koji ispuste sreću.
Mada.. možda je tako lakše zaboraviti..preboleti..
sagoreti negde duboko..zauvek..
Postoji li zauvek?
Znam samo da postoji vreme koje nosi sa sobom
i nas i sećanje,ali zauvek..
to, nije vreme.. to, nije nešto
to je neko..ko je zauzeo posebno mesto i ostaće tu
uprkos sreći koja je otišla..uprkos patnji
uprkos vremenu i sećanju od kog želim pobeći...