SUNCE MOJE

Sunce moje
još pamtim dan kada sretoh tebe..
pahulje bele i prvi sneg..
nesigurnost prvih dodira i reči..
tišinu ne dorečenih misli, želju i strah..

Lepotu..

lepotu nepoznatog na stazi života..
srušene barijere i početak puta..

Sunce moje

još uvek pamtim mesečev sjaj
koji se utrkuje sa lepotom tvoga pogleda
u onoj tamnoj noći..

Tvoje oči..

..o tvoje oči i neizgovorena pitanja
a odgovori u nama..leže..i ćute..i danas..

Tvoje tamne zenice
potamnele od želje.. sreće..
plavetnilo se stopilo negde duboko..
i pamti..i sad..

Sunce moje

još pamtim i carobni osmeh
kako klizi sa tvojih usana..
odzvanja mi u ušima
kad god mi zahvališ.. u tišini..

Smej se..

Smej se onako od srca
Volela bih da znam, da srećan si..

Sunce moje

pamtiću nežni dodir tvojih nemirnih ruku
u najhladnijoj noći..

Tvoje prste u mojoj kosi..na mom licu..
kao i poljupce koji pale kožu
Tvoje ruke koje obećanje daju nemo..

Zauvek pamtiću...