Sva je moja duša ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom,
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom,
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna,svemu istodobna.
Kad poble zvezde,u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
Iu mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće ti je trepet sene,
O ljubljena ženo, silnija od mene-
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve duge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
J.Dučić
Нема коментара:
Постави коментар