недеља, 5. децембар 2010.
TRENUTAK
S vemena na vreme, poželim nešto
samo za sebe
samo u jednoj sekundi vemena,
iskrade se želja
da vidim tebe,
Mali trenutak kao teptaj oka
otvara olovna vrata prošlosti moje
dok su mi oči,
kao staklo nad rasplakanom dušom
usne zadrhte, kao da se boje.
Osećam te pod prstima,
dok upijam miris kože tvoje
Kao da tu si kraj mene,u tom jednom trenutku
usne opet zadrhte,
ali sada, ne zato što se boje.
U toj maloj sekundi vremena ljubim ti lice
i dok osećam ruke tvoje u kosi
poželim da ne sanjam,
već da me stvarnost na rukama nosi.
Ali ja sam tu, a prošlost daleko
trenutak je pošao i odneo tebe
Olovna se vrata zatvoriše,
a ja ću ovu sekundu vremena
sačuvati samo za sebe,
Kao trag ostade praznna,
a bilo je lepo makar na kratko
osetiti opet, mali deo tebe.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар