PUTNIK

Tamo, u meni
večito čami stranac na peronu
s bednim prtljagom
spoznaja, iluzija i strasti
s koferima
punim sivih tirolskih kiša
čekajući
u modrom balkonskom krugu
da dodirne svetlost
i jednom zauvek,
pogleda niz opustelu prugu.

Tamo, u meni
večito čami stranac na peronu
s nevažećom kartom
uspomena, sujeta i htenja
s datumima
poslednjih polupraznih vozova
čekajući
i onu zadnju ironičnu porugu,
da ostavi sve
dodirne svetlost
i jednom zauvek,
pogleda niz opustelu prugu.

Ne, nije to nostalgija
samo bolan oćut
da u mom zimskom gradu
na nečijem dlanu
topli kesteni mirišu.

J. Letić