NEKAKO POSEBNO

Volim boju tvoga glasa

i one reci koje izgovaras nekako posebno,

drugacije mekano, detinje.

Obično izmamiš osmeh mojim usnama

onaj nesvesni, iskren koi ozari mi lice.

isijava sreću valjda..

Privlačim tad poglede slučajnih namirnika

koji gledaju me sa simpatijom

kao da znaju da srećna sam.

Volim i tvoje oči

i one imaju neku posebnu čar

nije to samo kolorit neke neodređene boje

više je to sjaj koji ti širi zenice

kad me pogledaš.

Smešiš se očima i pokušavaš

da budeš ozbiljno odrastao i odgovoran

onda su najlepše

te tvoje vragolaste oči,

koje mi strašno nedostaju dok sklopljene lutaju snovima..

Volim tvoje ruke

kad lepršavo prstima pokušavaš da dočaraš mi

samo tebi znanu sliku..

Aposebno mi je drag onaj pramen

koji te uporno izaziva

da ga nesvesnim pokretom vratiš na određeno mu mesto.

U tim trenucima osetim toplinu po vratu i na obrazima

valjda od želje za tim dodirom...