Lagano ledi se reka u suton
i neko negde sedi sam
ja ne znam gde,
i ne znam ko..
Znam samo, neko mi je rekao:
da neće da upliće svoje godine
u moju mladost..
i još je nešto govorio..
A ja sam osećala da će boleti,
da će dugo boleti..
ako neuspem zaboraviti
njegove oči..
Kroz suton polako promiče sneg,
a neko negde sigurno sedi sam...
Da ,istina je da neko negde razmisljajuci sedi sam,prepusten svojoj podsvesti,lagano tone u konfuziju ,bas kao i mi,bez cilja luta kroz sopstveni lavirint misli do haosa besmisla,izlaz se vidi u vracanju u svest i realnost...Uplitati godine u neciju mladost,kao deljenje mudrosti iskustva nekome ko tek treba da prodje svoje kamencice spoticanja na putu zivota...Nema pomoci onome ko ne zeli da prihvati nepredvidjeno,zivi i snadji se sopstvenim vestinama,razvijaj ih,trebace ti, bolece spoznaja urodjenih slabosti licnosti,zivi i izbori se,ili ipak besciljno lutaj kroz noc..
ОдговориИзбриши