"Sami smo noćas!
Ti i ja!
Ja u tvojim,
ti u mojim mislima...
Mesec razleva srebro,
a ja razmišljam
kuda bi me mogao odvesti
taj srebrn most
meseca
položen na modri beskraj.
K tebi?
Vidim svetla
s druge strane,
škrta,
retka
i ćutim
sigurnošću neobjašnjivom
da ni tamo nisi...
Bolno zvoni
prostranstvom
i noćnom tišinom
moja čežnja
pa skladno svira
sa šumom vala...
Zvezda je pala!
Jedna mala!
Al' ona jedna
malena,
sjajna
najbliža mesecu,
moja je i tvoja!
Žmigne stidljivo!
...to ti šalje
misli moje
zamahom svojih
svilenih
zvezdanih skuta!"
Vitae
Нема коментара:
Постави коментар